Srpska književnost u XVIII veku

180 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

рично-патриотском спеву Бош змал са орлови (Беч, 1789). Описујући у Ш песми како је аустријски војсковођ Лаудан отео Београд од неверника, песник у име целог народа српског, ускликује: Боже благи! слава ти на твојему дару, Повратио кад си ми сву свободу стару,

Белград ослободио од поганске руке, 7 И 'из њега протерао бусурмане Турке.

Поживи ми Јосифа верна роба твога, Цара и Господина драгог милог мога, Који о руку и ногу синџире ми скида, И од турски бичева ране моје вида. Јосиф П, популаран својом политиком код Срба:

у опште, нашао је и присталица својим рациона- | листичким идејама у образованијем делу српскога, ~ друштва, Као и у целој Аустрији, тако се и српскодруштво поделило на два дела: на једне који су. одобравали његове рационалистичке "идеје и антиклерикалне реформе, и на друге који су били против њих. Српска ·јерархија, ма колико да је могла бити задовољна антикатоличком политиком царевом и проглашавањем верске равноправности у. монархији, ипак је са зебњом гледала на реформе. које је цар покушавао да доследно изведе изу. православној цркви. Исто тако, и остали консервативни делови народни, нарочито етарији и про- + остији људи, који су се сећали прошлости и нису могли схватити нову политику, сматрали су да се иза тих новина опет крију покушаји за Унију. Некоје мере изазвале су узбуђење у црквеним кру- · говима српским. 1782 године, цар је наредио да се установе православне консисторије, како би ограничио власт и самовољу владика. Исто тако одлучује да у свима црквеним споровима где је

~