Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 188

да Српска Црква имадијаше још љуто да се бори за сами свој опстанак у свој царевини. Све до владе Јосифа П видимо ми, гдје прве српске општине и најодличнији српски синови чврсто стоје уз своје владике и митрополите, те бране своје привилегије, своје црквене установе, своје манастире и своје калуђере; а за десетогодишње владе споменутога, цара, дижу се одлични и ученији људи ив народа и на своје владике и на своје митрополите, и на калуђере и на манастире. И исто као да им је годило, што је државна власт све то већма укидала народне привилегије и скучивала власт нашијех владика и митрополита. За споменутијех десет година струје та толико је набујала да је 1790 на „Темишварском сабору“ избила као одсудна опозиција „националистов“ против своје црквене јерархије...“ Извесно, да би сузвбијао ту струју у српском народу, Јован Рајић је превео једну књижицу против слободног зидарства, Символљ исповбданља либертимскаго или фрајмаорснаго“, која се као рукопис данас чува у Митрополијској Библиотеци у Карловцима.

Ти српски „националисти“ и јовефинисти, »Фрајмаори«“ и рационалисти у српском друштву отпочињу у српској књижевности борбу за Филозофске и напредне идеје ЈосиФа Џ, и на крају ХУШ века ствара се код нас цела једна мала јозефинистичка и рационалистичка литература. Она је тако обилна и тако систематска, да изгледа, да је са планом стварана, и није немогућно да се у Бечу нарочито радило на књижевној пропаганди реформних идеја међу угарским Србима. Хронолошки прва књига у том реду идеја ивишла је у Бечу 1773 године, под насловом Јсиф» втори, тм-