Srpska književnost u XVIII veku

186 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

1784 тодине изишла, је на. српском језику једна, од најзначајнијих књига јозеФинистичке литературе УУ аз 156 дег РарзЕр Ту књигу, коју је са немачкога превео Михаило Максимовић, тада писар у контумацу у Земуну, доцније канцелист код Илирске Дворске Депутације, био је написао Јосиф Вал. Ејбел, по нарочитој жељи и упутствима Јосифа П. Та књига, није толико антиклерикална колико антипапска и антикуријална; у њој се, са тачке гледишта, Фебронија, доказује да је папа обичан римски бискуп, и да је римска курија. узурписала духовну власт над целим католичким светом. Ова вешто састављена и логички јака књига произвела је буру у католичком свету, папа је бацио анатему на писца, папски нунције у Бечу уложио протест код цара што ве у његовој земљи некажњено појавила једна тако безбожна књига, али Јосиф П отворено је увео у заштиту Ејбела п место сваке казне поставио га за земаљског саветника у Доњој Аустрији. Под насловом Что ест Папа, у српском преводу, књига се са великим задовољством читала међу Србима, који су имали и сувише разлога да уживају у њој.

Од истога Михаила Максимовића изишла је 1792 у Бечу врло занимљива књижица Малт букварф за велику децу. Та књижица, која својом садржином и врстом духа подсећа на Змаја и Стармалог, духовито и лепо писана, прва хумористичка књижица у српској књижевности, написана је сасвим у духу јовефинистичких идеја, и стално и доследно уперена је противу калуђера и црквених великодостојника. Књига тако одскаче својим начином писања, да постоји мишљење да је њу писао сам До-