Srpska književnost u XVIII veku

188 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

не верујем, ибо от људи његовог чина ништа друго кроме само добро пропзити може«.

Сербскља Повинљ за. 1791 годину (бр. 68—70) донеле су врло занимљив састав Разговор Потемкинов5. То је разговор између Петра Великог, ЈосиФа П, царице Јелисавете, Марије Терезије, папе Ганганелија, Селима П, Фридриха П, Лутера, Хорација, Волтера, Фелдмаршала Лаудана, архиепископа Мојсија Путника, Карла. кнеза Лихтенштајна, генерала Турна и Потемкина. Потемкин је дошао у Јелисеј и разговарао са свим овим духовима, и »конфондират« што се нашао у друштву толиких великих људи, даје им обавештења о последњим догађајима на земљи, међу осталим и о „ребелији“ Холандије против аустријске власти, којој су на челу „манастирски Кехегепа ит“. Волтер на то примећује: уОни су много крати и на мене ребелију дигнути хотјели. Али да ми јестество перо из руке није отело, мислим да би им никаковиј сабов с наоштреним маказама капуцен не би лепше подсећи знао, како ја кад би перо с мојим Фелдемесером наоштрио«“. Царица Јелисавета му примећује: „Мани се, Волтере, манастираца, они су људи беспослице, а беспослица је почетак свакога зла“... На послетку, Јосиф ШП ставља питање Потемкину шта је са свим оним Философским реФормама које је он у својој земљи почео остваривати: удар тако на један крат оно прекрасноје вданије, које сам ја с великим трудом правити и видати почео, јест се срушило“ Потемкин му одговара: »У овом случају јесте ваше Величество јаван примјер свима европејским царем поставило. И колико ја примјетио јесам, јесу већ сви от нових зданијах апетит изгубили«....