Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУШШ ВЕКУ 189

Јовзефинистичке идеје врло јасно су изражене у књизи која је 1800 изишла у Будиму под насловом: Ода о будутшцемљ заведенли наукљ фтлосифи= ческихљ 65 Карловиђ Сремстђмљ и о слбдствтахб сего заведенла, сочинено отз Д. Ф. А. Песник — Атанасије Стојковић, како тврди П. Ј. ШаФарик пао је у Филозофско и патриотско одушевљење. На југу таме и „невјежства срамни тјен«“ бежи и јавља се »златоварни ден“; стара слава диже се из гроба, српски орао високо узлеће, и јавља се нови век.

Ашче смотрју ја Державу И тајствениј јеја ход; Вижу и там вељу славу Собирајушч сербски род. Ти Ришелиј и ти Пите! Сокрисја и благиј Тите!

Наста уже други час,

Круг сја судби обрашчајет, Сербска мудрост возрашчајет

И слишитоја јеја глас.

Вход в царство ја вјежества, Сретаст мја оербскиј Лок.

Вижу закони јестетства, И свјетил небесних срок.

Определјушче Милтона И Лајбница и Платона Сербска преходјашча војех Љубомудрец творенија,

Мудрих духов бденија, Прославивших древниј вјек.

Пошто је изнео тако огроман напредак у наукама и висину људскога духа у данашње доба, песник даје своје схватање цркве:

Церков ја зрју в блистанији, Сујеверства падши рог,