Srpska književnost u XVIII veku

190 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Свјашченик в тшчанији Да хвалитоја Једин, Бог.

Вижу духа Бурдалова, Флешијева, Суренова,

Вселившесја в сербскиј род, Благочестје в цвјетје сушче

И во ониј ден имушче, Дјеланију сходни плод.

Од нарочитога утицаја биле су реформе Јосифа П на рад нашег највећега писца ХУШ века, Доситеја Обрадовића, у којем треба гледати врло карактеристичног јозеФиниста српског. Доситеј Обрадовић је почео писати за време владе Јосифа Цу тренутку онога општег духовног врења у Аустрији, и две његове најглавније и најбоље књиге, оне у којима је изнео сву своју филозофију, /ивот и приклученљла и Басне изишле су 1783 и 1788 године. Сам Доситеј је врло изрично казао тај огроман утицај који су реформе Јосифа П учиниле на његов дух и на цео његов књижеван и просветан рад међу Србима. На неколико дана пред смрт, 9 марта 1811, писао је он: „Но ако је што достојно било у мојим начертанијама, све то приписати ваља оним шмчастљивим опстојатељствам и оној великој, јединој души Јосифа вгораго, који је у своје време премного одушевљавао и умове восперјавао без којега многе ствари некоме на ум пале.“ На неколико места у својим списима, Обрадовић казује своје одушевљење за цара-реформатора. У „закљученију прве чести“ Живота и приклученља, 1783, он вели: „О колико смо дужни и ми благодарити небесном промислу, што се наодимо међу учени и просвештени народи, а наипаче под управленијем праведнејшега, премудрога и богопросвештенога владатеља, који ничим не