Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 197

из 1616 године преписач вели: „велми тежак почто бјеше рускије рукопис, а аз невјежда језику тому“. 1645, монах Јован Орбин из Босне, штампао је у Трговишту у Румунији, један цветни триод, „по обичају благоволному реченију србскаго народа“, очистивши и текст од јусова,“)

Али када су Срби прешли у Угарску, икада су се и из националних и верских консервативних разлога, стали чвршће везивати уз Русију, када су руски учитељи и руске књиге почели стизати међу Србе, руско-словенски језик потиснуо је из цркве и писмености старији српско-словенски. Дошавши у туђинску и иноверну земљу, од првога дана у верској опасности и без престанка изложеним великим верским гоњењима, Срби су осећали потребу да се што чвршће привежу уз словенску верску и националну заједницу, и њима, је изгледало да је усвајање руско-словенског језика једна велика гарантија за очување њихове угрожене народне и верске особености. И у колико су аустријске власти и католичка пропаганда били насртљивији, од како је, нарочито после аустријског освојења Орбије од 1718, опасност од Уније била већа, у толико су Срби већма желели да, се свим могућим везама тешње привежу за Русију, једину словенску и једину православну државу, на коју су били уперени сви погледи и све наде православнога СОловенства. Поред тога, језуитска пропаганда покушавала, је да шири католицизам међу православним Србима и црквеним књигама штампаним ћирилицом и на српском језику. И бојећи се од тих превара, Срби су стали тражити и упо-

1) Џа. А. Кулаковок: Намало русског школм у Оврбовљ во ХУЛТ вђкђ. Отр. 14—15, 21.