Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 201

но се и сами почињу служити њиме. Митрополит Мојсеј Петровић, који је толико учинио за уношење руске културе међу Србе, био је последњи српски митрополит у ХУШ веку који се служио српско-словенским језиком, али већ са прилично русизама. Али његов наследник Вићентије Јовановић већ пише руско-словенским језиком. По његовој наредби, његов архиђакон Вићентије Отефановић, обилазећи митрополију као егзарх, наређује да цркве и свештенство набавља нове књиге, али „да будут веја московскаја или ашче која кијевопечарскаја, обаче синодалнаја“.') 1733 године митрополит је издао упутство Фрушкогорским манастирима, и тачка 2 тих упутстава глаби: „Воја свјашченодјејствија по уставу и типику московскому да бивајут““) Члан 6 дисциплинарних правила за учитеље и ученике које је 1734 митрополит издао наређује наставницима славено-латинских и учитељима основних школа да ученике поучавају у чистом и правом књижевном језику словенском.“ Сам митрополит је узео на себе да организује продају руских црквених књига за цркве и свештенство. Дотле су те књиге по вашарима продавали руски трговци, којима су власти чиниле велике сметње, хапсили их и књиге им конфисковале, или владике, који су књиге по јевтину цену куповале од тих трговаца и продавали их зависноме свештенству по скупу цену, тако да их готово није било могуће

') Димитрије Руварац; Српска Митрополија Карловачка, стр. 21,

=) Димитрије Руварац: Опис фрушкогорскиг манастира. 1758 20Д., стр. 51.

8) Радослав М. Грујић: Српске Школе (од 1718—1789 2.), од 12: