Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 9208

му“ и не уме читати умосковских книг,«') Алп руске књиге све више надолазе. Из извештаја српске православне цркве у Будиму од ! јануара 1745 види се да је на тај дан у цркви било само 8 српских рукописних књига, остале су све биле руске

синодалне.“) Из протокола комисије која је 1758 године извршила преглед Фрушкогорских манастира

види се да су српске књиге, рукописне или штампане, биле ретке и „все подеране«, и да је велика већина књига била московског, кијевског и лавовског издања. Калуђери су знали читати само московсву службу и тек по изузетку за некојег од старијих калуђера вели се „читати и појати знајет по сербски... “") Руско-словенски језик постаје не само сасвим језик цркве, но и ониретки писци наши из че-

тврте и пете десетине ХУЈШ века, са, изузетком Гаврила Стефановића, Венцловића, пишу сасвим рускословенским језиком. Стематографљл Христифора Жефаровића, која је изишла 1741, већ је написана руско-словенским језиком. Путопис јеромонаха Силвестра из 1745 и 1746 године, који је један од првих оригиналних путописа наше књижевности, писан је такође руско-словенским, и можда је први оригиналан рад у световној књижевности на, томе језику.“)

Поред свега тога што су и цркве и школе заједнички радиле на увођењу тога новога језика, он није продирао без тешкоћа и не свуда тако

1) Димитрије Руварац: Митрополија београдска око 1785 године. Споменик Српске Краљевске Академије ХТ ЛА, 1905, књ. 37.

>) Гаврило Витковић: Споменици из будимскиш и пештанскиг арлива, 36. П, стр. 8388—9887.

8) Димитрије Руварац: Опис фрушкогорскиг манастира од 1753 год. Карловци 190.

5) Др. Јован Радонић: Непознати српски путопис у Овету Земљу из прве половине Х КЛ вијека, Источник, (Сарајево), 1908, стр. 827.