Srpska književnost u XVIII veku

904 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

брзо као у митрополијској резиденцији и Фрушкој Гори. Пре свега, тај језик се знатно разликовао од српскога, био је често неразумљив, и није се лако учио. Поменуто је раније у овој глави како су ђаци Максима Суворова тешко се одвикавали од свога матерњег језика и учили новом укнижном“ језику. У половини ХУШ века, Доситеј Обрадовић учио је у основној школи чаковској из руско-словенских књига, али је „магистер“ тумачио „сваку лекцију на просто српеки.«“"') И на крају ХУШ века, на педесет до шездесет година како је тај језик завладао у цркви и школи, није га било лако учити. Петар Руњанин прича којим се и колико разумљивим језиком предавало 1794 године у клиричкој школи у Карловцима: „У клирској школи, наш учитељ г. протосингел Петар от Видак предаво је клириком науку, Он науку нама толкује; ја отвореним уста слушао сам, а ни једне речи не разумевам, ако би он Француски или другим којим мени непознатим језиком говорио. Диктира нам, да пишемо шта ћемо после за лекцију имати, и ја са прочима пишем речи као што он изговара, а по несрећи како сам у школу дошо, у перву скамију сео, дакле у моје писмо г. протосингел погледао би, и, смејући се говорио: Овде треба фђо, мм и проч мене учи. Шта мајко моја! мислим у себи, то ће бити зло, баш ни корака даље. Кад изађем из школе и скорбан узмем моју лекцију читати, а ни речи не разумем, помислим, какав је то језик. То се никада не научи... Ово недоумјеније моје трајало је само један месец дана, док се нисам извјестио, а после нисам плашио се, мого сам сваки

5) Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситија. Београд, 1898, стр. 22.