Srpska književnost u XVIII veku

906 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

века код нас почињу просто прештампавати руске књиге, са нешто мало измена, или чак и без икаквих измена. Жефаровићев посао Поученле сватителское кђ новопоставленому јерепо (Беч, 1749) само је обично прештампавање једног рускога издања. Црквене књиге штампане у Млетцима. проста су прештампавања московеских издања. Тако је !764 прештампан катихизис кијевског митрополита Петра Могиле, тако Латинска букварљ од 1766, немачки буквар Саве Лазаревића из 1774. тако Јека терополтка или философља нравоучителнал символами и преуподобленли изасненна, штампана у Бечу 1784, само је прештампано кијевско издање од 1719. У СлавеноСербском Магазину Захарије Орфелина има чланака просто прештампаних из руских књига. Руске књиге читају се као и српске, и у недостатку српских оне се готово искључиво читају. 1804 године изишла је у Будиму књига Каталог разнихе церковнљх, молитвеннљхв, историческихе и школских с.-сербских и славенских5 книг, которма находлтсл у г. Дамана Каулицли, книгопродавца 65 Новомљ Садђ. Од 136 црквених, обредних, догматичних, црквено-полемичних књига и календара које је овај новосадски књижар продавао српској публици, било је свега 5 српских штампаних у Бечу и 12 у Будиму, остало су све биле књиге штампане у Русији.) Исто тако као што су се руске књиге много читале и прештампавале, исто толико се и преводило са рускога. Али појам о превођењу био је тада врло широк, каткада истоветан са појмом пре1) Нилљ Половљ: Кљ вопросу о реформђ Вука Караджима. Журналљ Министерства Народнаго Просеђценља, април 1882, стр. 195—196. Од истога писца: Замђтка о торговлђ русскижи книгами между Австрт-

сками Сербами 6% началђ сего столђтља. Русск Артив», 1873, стр. 159—168. |