Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 907

нашања. Има приличан број наших књига у ХУШ веку за које се вели да су преведене са рускога, а које нису ништа друго до прештампавања, са незнатним променама, из простога разлога, што између два језика није више било битне разлике. 1745 године у бакру је изрезано Поученле евангелсков, с московскогљ на сербсклћ преведено, а то јеу ствари просто прештампавање. 1759 у Млетцима, прештампано је, а не преведено, дело Теофана Прокоповала Кратков толкованле законаго деслтословља, молитвом Господнм, символа ‐рм и деслти блљаженствљ. 1764, Захарије Орфелин преводи са рускога СЂтованљле наџченаго младаго чело‐ка. Његов Славено-Сербскла Магазинљ (1768) у свему је израђен према руским Ежемђслмнил Сочиненља, пи садржи добрим делом прештампане руске чланке. Јован Рајић, псте, 1764 године, даје свој превод са руског Слово о грђшномљ человђЕу, од рускога црквеног беседника Гедеона, а 1787 изилави Свлшенал исторћа ради малолђтне дбчице краткими вопроси и отвђти сочинћна, његов превод руске књиге која је отишла у Москви 1782 године. У Млетцима 1765 изишла, је преведена књига Теофана Прокоповича, најпопуларнијега. рускога писца код Срба у ХУШ веку, Краткал сказанљла первов о Бозђ, второв о божлемљ промљелћ, трет:е о законђ божљи, предлагаемал на ползу не токмо младммљ отрокомг, но и возмужавшимљ обовго полу особамљ тЂмљ, жоторммљ неудобно во тространнтхђ богословскимљ ученахђ нарлождати са. 1798, Стефан Вујановски преводи са руског школску књигу Краткал церковнал исторља. Преводе се не само књиге црквенога но и световнога садржаја. Павле Јулинац превео је, 1776, Мармонтелова, Велизарљл, вероватније са рускога превода а не са