Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 209

статочен“ и писао је готово чистим руским језиком своје књиге намењене Србима.

Црква је ревностан чувар руско-словенског језика. У Славлно-сербскљла ВЂдомости, Стефан Новаковић је објавио да ће у децембру 1794 дати у штампу српски превод Библије, и позвао је на претплату »све благочестиве душе духовнаго и мирскаго чина, који би ради били ову душеполезну и и за цели христијански свет темељну књигу имати“. И ако је потреба за једном таквом књигом била врло велика, тако да се једна цела библија, било србуљска било московског или кијевскога издања, плаћала по 40, 50 па и 70 форината, ипак овај покушај није нашао одзива. Јавило се нешто мало лица из световног сталежа, официра, „купаца“ и уграждана“, а међу њима и унијатски владика мункачки, који се претплатио на 8300 примерака. Српска црква непријатељски се држала према овом покушају, који је сматрала за опасан и јеретички, са разлогом више што је унијатски владика тако обилно помогао то издање. Епископи у Пакрацу и Карловцу наредили су нарочитим расписом паросима и црквама у својем подручју, да не примају књиге из руку нецрквених лица: да „книг никакових, ако би где и потребне биле, у садашња ратна времена незактевајут, нити куповат могут“. Изгубивши из тих разлога главну, црквену публику, на коју је у првом реду рачунао, Новаковић није могао издати српски превод Библије. И то је за народни језик у књижевности био велики губитак, који ће се надокнадити тек пола века доцније.

Славено-сербски језик је прешао не само у књижевност, но из цркве, школе и књига стао је прелавити и у народ, и образованије становништво, наро-

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП: ВЕКУ 14