Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУМ ВЕКУ 223

народа, и велика оскудица у црквеним књигама у брво се осетила. Кипријан Рачанин тада прикупи око себе извесан број писменијих калуђера, и отпоче са њима ув велицеј бури и метежу«, како сам вели у једном запису из 1693 године, систематско и обилно преписивање црквених књига. У исто време он је те своје ученике и поучавао при цркви Св. Луке. Од тих његовох ученика помињу се архиђакон Данил, из 16983, и неки Михаил, 1704, али најважнији је био Гаврило Стефановић Венцловић, који се потписивао „бившаго в СентАндреји општег духовника Кипријана ученик“. Од свију преписача Рачана Кипријан је био и највештији и највреднији. Од њега је остао при личан број рукописа, преписа минеја, триода, пентикостара, псалтира, часловаца, требника, каноника, акатиста и других обредних и црквених књига. У београдској Народној Библиотеци чува се рукописна служба и житија светаца, од које је један део, 1652, писао Кипријан Рачанин'. У библиотеци Српске Краљевске Академије у Београду налазе се од Кипријанових рукописа: изабране службе свецима, писане 1698 п 1654 у СентАндреји; један требник са сликама, писан на крају ХУП или почетком ХУШ века. Један псалтир, писан 1693, налази се у манастиру Бођану. Полихроније Сирку) помиње још: један илустрован зборник са краја ХУШ века, у коме су слике разних светаца, пасхалне таблице, акатист, канон Бо-

7) Тај рукопис је описао, а Јегимијину похвалу Кнезу Лазару која св налази у њему издао Ђура Даничић, у ЛХ књизи Гласника Друштва Србске Оловесности (1857), под насловом Рукопис Китрзановљ.

») Подаци из историје старог српског живота. Летопис Матице Српске, 1898, књ. 195, стр. 98—114.