Srpska književnost u XVIII veku

289 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

људи са таквим страним именима могли бити чисти православни Срби, могао је бити и Гаврило Венцловић. Против претпоставке о његовом страном пореклу говорио би још врло чист и леп српски језик којим су његова дела писана, и којим један странац свакако не би могао писати.

Зна се поуздано да је био јеромонах, да је био у Сент-Андреји, и око 1736 у Ђуру као капелан, и да је 1789 дошао у Коморан, у доба верских гоњења Срба, и ту био проповедник код српских Шајкаша. Тада је уживао велики глас у народу, и коморански летопис бележи: „Дође јеромонах Гаврило Стефанович, славни проповедник из СентАндреје“.") 1785 био је већ стар човек, и у поговору једне своје књиге, Пресађенице, извињује се што је писао „хитрописанијем“ (брзописом), а не минејским словима, јер се налази „в чуждих домјех“ и „в старости“. 1745 у поговору Слова из бран/на вели да се налази ув глубоцеј старости“. До 1747 зна се да је био жив, после те године губи се сваки траг о њему.

Изучен у преписачкој школи Кипријана Рачанина, Гаврило Стефановић Венцловић био је врло вешт и вредан преписач црквених књига. Знатан део рукописних црквених књига који се налазио у српским црквама у околини Сент-Андреје и Будима преписан је његовом руком. Сем тога, он је био и вешт цртач, и сликао је и бојадисао иницијале и минијатуре у књигама које је преписивао. За њега се мисли да је сликао и иконе, и да су његови радови извесне иконе у православним сентандрејским црквама. Знао је и руски и пољски,

1) Гаврило Витковић: Српски историјски и књижевни споменици. Гласник Српског Ученбг Друштва, књ. 67, стр. 271.