Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 933

и имао је више црквенога образовања но и један црквени човек међу Србима онога времена.

Његов књижеван рад пада у доба од 1716 до 1747. Од свега тога тридесетогодишњега рада сачувало се тринаест мањих и. већих рукописа, који се данас налазе у библиотеци Српске Краљевске Академије у Београду. И то су:

1) Часови и богородичник, писан 1795 године.

9) Поученља и слова разлика и пролози нарочулом светим им праздником. На народном језику писано 1782.

3) Разглаголникљ, зборник писан у Коморану и у Буру 1735. Пресађеница, зборник писан у Ђуру, 1785. Црквени зборник, писан и илустрован између 1730 и 1740. Садржи: живот, тропаре и кондаке српских и руских светаца, тропаре и ирмосе, псалме на бденију, податке о празницима, таблице кругова сунца и месеца, кратак летопис од Адама до крштења Руса, и тако даље. 6) Мачљ духовнљ, дело Лазара Барановича, |Кијево, 1666), у три вњиге. Превод писан око 1736. Трећа књига изгубљена.

7) Каноник, са сликама, писан - Буру. 1180.

8) Молитве, акатисти, монашка правила, символ вере, једна беседа Лазара Барановича. Писано 1739 године. |

Житија, слова и поуке разних светаца. На

народном језику писано око 1740 године. На крају додато: „Грубе Лазара Барановича на свете петозорне мученике“.

10) Великопост'"нликљ. Беседе и житија. На народном језику писано 1741.