Srpska književnost u XVIII veku

248 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

чнаго потвержденља свлгетшему и блаженнђишему Гдну. Гдну. Арсенло ТУ Архиепископ Пекскому већхљ Сербовз, Болгаровљ, западнаго Поморга, Далмаили, Босна; и Обоџ пол Дунал и иђлаго Иллирика Патртарху, Гдну Гдну милостивђшему Христифор „Кефаровичљ иллирическо-расланскли обили зографђ всепокорное приписуетб и вб залогљ смновсклаго Блоговђнља дарует5. После 1741 — не зна се тачно које године, изишло је и друго издање исте књиге. Између два издања нема велике разлике; по свој прилици то је једно исто издање пуштено у свету два маха. Цела књига рађена је у бакру, по писању и нацртима Жефаровића резао је у бакру у Бечу „Тома Месмер, сечец“. ')

Пред текстом су ликови Методија архиепископа моравског, и српских и бугарских владалаца, и архијереја: Стевана Немање, Стевана Првовенчаног, Св. Саве, краља Владислава, краља Милутина, Стевана Дечанског, „младог цара Уроша“, кнеза. Лазара, деспота Стевана Штиљановића, Св. Давида, Св. Наума охридског, итд. Како је књига посвећена патријарху Арсенију ТУ Шакабенти, то долази и његова слика, грб и стихована посвета, где писац назива патријарха „народа вождем верним и постојаним“, и велича „Илирик велики наш“ и »отечество сербско наше“, што може да поколеба претпоставку о његовом бугарском пореклу. Затим се налази велика слика цара Душана. „СтеФан Силни“ је на коњу, а над трофејима, око њега, грбови илирских земаља, као и грбови осталих земаља где Оловени живе или где су некада живели. После ове слике, на свакој страни по један,

1) 1858 нађене су у Варадину бакарне матрице Стематографије, тде су се употребљавале као тепсије. Седмица, 1858, стр. 110.