Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 210

са стиховима који објашњавају, долазе редом ти грбови. Грб Босне. на пример, описује п објашњава овако:

Черлен, но крест чворноват в штитје имат Босна,

Сребро земља издајет поља златоносна,

Крест народу чворноват, мјатеж. скорби родит,

Но Бог, крст мње давиј, крестом да свободит. Испод грба Србије стоји:

Крест, оцила, Серблији стојат написани,

Ради креста во отечествје многи пријат брани.

Њиже кресту простерту, паки ујазвљајут

Тако дјелом Серблију право нарицајут.

Пошто је тако изређао и описао све грбове, Жефаровић даје општа хералдичка разматрања (0 „арму“) и ближа објашњења појединих грбова. После-тога иду слике св. Параскеве, св. Ђурђа и св. матере Ангелине, св. Максима и св. Стевана Рапавога. На крају књиге, у другом издању, еФаровићу је упућена похвална песма од Павла Ненадовића, ушкол. иногда карловачких Ковачинског ученика“ и потоњега народнога секретара.

Стематографљла није оригинално дело. Сам писац вели за своју књигу да је „изображеније оружиј илирических авторем Павлом Ритером в диалектје латинском изданоје на свјет и по јего урјаждвнију на. славено-сербски јазик преведеноје“. То је одиста превод дела Павла Ритера-Витезовића, (1650—1713), које је изишло 1701, под насловом 5фепипабогтарћа зуе агтогшт Шилсогшт денпеаЏа, Чевемрно еб гез ино, алћоге Едињће Рашо Внбег. Ни само Ритерово дело није оригинално. Оно је само објашњење грбова који се налазе у делу историчара Дубровчанина Мавра Орбинија, Ј] геспо Аеси Зјауђ за које је доказано да су просте хе-