Srpska književnost u XVIII veku

950) ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ралдичке фикције. Само, Ритер је додао, измисливши их, још неколико грбова, и свим дао своје објашњење.

Стематографља, са, својим грбовима, дуго време је била главни извор српске хералдике. Г. Стојан Новаковић тврди да је Арсеније ТУ направио свој грб према Жефаровићевој књизи. Никола Отаматовић, у својој књизи Славено-сербскоме роду пи обзцеству (1798 и 1806) даје на првој страни слику Душана, Силног из Стематографле. Из Жефаровићеве књиге узети су грбови обновљене Србије. Печат Карађорђев из 1806 носи грбове Србије, Босне и Немањина царства; заставе у Првом Устанку носиле су те Жефаровићеве грбове; печат кнеза Милоша, пре 1835 године, има грб Србије, Трибалије и Раме, све по Жефаровићу. ') Данашњи грб Србије је из Стематографте. Код Бугара је био исти случај. Пајсијева историја Царственикс, која је изишла у Будиму 1844 године, украшена је грбовима Жефаровићеве књиге. Између 1841 и 1844, Иван Богојев штампао је, делом по Стематографти, Лички на болгарските царље Тоанна Асена % Тоана Шплимана чи Болгарскља левф. Грб данашње Бугарске узет је ив Жеефаровићеве књиге.

Стематографља је важна још и с тога што се у њој налазе први штампани обрасци уметничке српске верификације у ХУШ веку. Стихови који објашњавају грбове само су преводи из Павла, Ритера. Они су сасвим слаби, тврди и неправилни, смисао им није увек јасан, али они су ипак, као почетак, карактеристични. Од Жефаровића је остала још једна песма, коју је Г. Димитрије Ру-

1) Димптрије Руварац: Грб Трибалије — Браничева — Шумадије. Оштампано из Новог Времена. Земун, 1898, стр. 81.