Srpska književnost u XVIII veku

958 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

је своју историју, како сам вели, саставио „из многих вишеречених историјах сербских“, и има места, који су прости преписи из тих старијих извора, историјских. Владика зна и за Мавра Орбинија, вероватно по руском преводу из 1717, али га помиње само да га осуди што је онолико истицао Дубровник и што је тврдно да је Немања био родом из Херцеговине. Иначе, служио се и усменим предањима, која је по својој вољи и потреби мењао п допуњавао.

У осталом, владика Василије Петровић није ни имао намеру да пише какво озбиљно историјско дело. То је требао да буде пропратни документ, историјски меморендум уз његове многобројне молбе које је упућивао руској царици, министрима, колегији иностраних дела, и свима људима од утицаја у Русији. И пре 1754 године он је намеравао да нешто слично напише, и у једном писму из 1746 помиње да је саставио две кратке историје и послао их у Русију да се штампају. Дошавши у Русију и поплавивши руске државнике својим молбама, он је хтео и шире руске кругове да 33интересује о далеким и незнаним рођацима на Југо-дападу, да убеди свакога да Русија, треба да помаже Црну Гору, а у првом реду њенога владику.

Као у свима његовим молбама и меморандумима, од којих је сачуван приличан број, тако и у овој својој „историји“, он води рачуна о практичном успеху својих планова и интереса. Њему је потребно да ствари буду представљене не онако какве јесу, него удешене и улепшане, и њему није ништа лакше но да поређа цео један низ великих неистина. Он је славољубив, али много више ореброљубив балкански калуђер, лаком на добит,