Srpska književnost u XVIII veku

270 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

после седмога слога, која се у српској књижевности јавила под утицајем руских учитеља, и која се налази у нашој поезији ХУШ века, почев од Емануила Козачинског и Христифора Жефаровића па све до Јована Рајића.

Садржај обе песме је политички и патриотски, Орфелин жали над трагичном "судбином. српскога народа, не само у прошлости, зато што су изгубили сву славу и слободу које су некада. имали, него м у садашњости, што су потпали под вероломно туђинско господарство, и што они који би требали да буду одбрана народних интереса, његове црквене старешине, иду на руку туђину. То је прва штампана српска књига у којој има анти-аустријског духа и где су изнесене тежње српскога народа за пун и свој слободан живот. Сасвим отворено ту је нападнута аустријска монархија, и због новога ропства у које је бацила српски народ, и вбог неправде коју је учинила „сербском књазу“ »деспоту Государу Георгију Бранковичу.“ И када се има на уму да је Орфелин, када је писао ову Књигу, где су подједнако нападнути и аустријска, монархија и српски црквени великодостојници, био само мали чиновник у двору карловачкога митрополита, сасвим се објашњава зашто се није потписао.

Налик на Плачљ Серфи је још један спев, такође патриотског садржаја, штампан у Млетцима идуће, 1762 године. То је Пбењ историческал, како су Сербли с Турци на Косовомљ поло побили се, на хоемх полло сербска машка кнлза Лазара с многими ситма сербскими изгубивши и державе сербске конечно лишивши се, горке сузе пролива. Наслов, Србија која лишена земаља и својих владара горке