Srpska književnost u XVIII veku

2 2 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

и онакав, као што вели пок. архимандрит Руварац, уда би га данас, кад би нешто оживео, звали и називали народњаком, антиклерикалцем, или простије радикалом.<) Средина, пак, у којој се он кретао (а то су биле епископске резиденције и манастири) и од које је, као сиромашан човек, зависио, била је одлучно противна слободнијим мислима. У српском друштву доминирало је онда калуђерство, и то калуђерство балканскога типа, дакле без науке и конзервативно до крајности, калуђерство које је своју владу над духовима оснивало на незнању,.. калуђерство онако како га је приказао Доситеј Обрадовић у својој автобиографији 1783 године. У такој средини је Орфелин, који и иначе није имао много грађанске храбрости, смео да се декларира за аутора само у својим богословским делима,.“')

Што је од нарочитога значаја у Славено-сербскомљ Магазину то је предговор, који је захватио целих тринаест страна, и у коме су изнети разлози зашто је часопис покренути и назначено у коме ће се духу уређивати. То није само програм књижевнога рада Захарије Орфелина, то је један манифест историјскога значаја, у коме су први пут на српском језику изнете рационалистичке и просветитељске доктрине ХУШ века, и у коме бе први пут у српској књижевности развила мисао световне културе, рада на „обшчу ползу“ и на ушчастију человеческог рода“, писања на народном језику, просвете за све сталеже, — све оно што је Доситеј Обрадовић доцније развијао и проповедао. Да Захарија Орфелин ништа друго

7) Мотедтта, [ издање, стр. 15. 2) О аутору и узору Славвно-сербског Магазина од 1768 год. Споменица у част Ватрослава Јагића. Отисак, стр. 4—5.