Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУЈШ ВЕКУ 218 није написао до овај напредни и разумни предговор, заслужнвао би часно место у историји српске књижевности и духовнога развитка српског.

Прва реченица је прослављање ХУШ века, радног, мисленог, напредног, богатог Филозофима и човекољубитељима, века. који је „толико много мудрих мужеј у Европи произвео, что до овога сви прочије једва ли толиким числом снадбени били.“ Људи од науке, која тражи „шчастије садашнему человјеческому роду“, труде се да и друге људе науче корисним и лепим стварима које сами знају, да и друге људе подигну на висину своје ослобобођене мисли и облагорођене душе. Настаје ново доба човечанства : ушчастљива Европа“ прекрилила се многобројним академијама и научним установама, и свакога дана је све више убезчисленоје множество премудро сочињених и на печат издајемих книг.“

Не може се рећи да и у пређашњим вековима није било великих школа, мудрих људи и учених ењига. Али наука је тада била ограничена само на један узак и затворен круг одабраних и посвећених, имала известан кастински карактер. Данас, на против, општа тежња је да знање постане заједничко благо свих људи, да се сви народи и сви сталежи греју на сунцу знање и просвете. Не задовољава се више само стварањем великих школо и обделавањем високих и апстрактних наука, данас сехоће да се науком подигну и облагороде и они који нису среће да могу походити велике школе и који морају да отпочну сасвим од почетка. Из тих разлога, напушта, се латински језик, којим су говорили само научени људи, и у целом просвећеном свету почиње се служити народним језиком, језиком целога,

ОРПОКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 18.