Srpska književnost u XVIII veku

9 ср ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Часопис ће водити строго рачуна о »„благопристојности“, избегаваће свађе и увреде и све што је личне природе, и поштоваће „законе“, „владајуште государство и благонравије«“. Он ће носити име Славено-сербскли Магазинљ, ујербо како у Магазин вешчествени собирајут из разних мјестах земне плоде ради удовољствија у време нужди народа, тако и о овом разумјети можно из тога, что ми више говорили“. На послетку, издавачи и уредници се извињују за смелост што улазе у једно овако предузеће, „надјејушче се что благоразумни читатељ, когда расудит скудост сербског народа у својих училишчах, погрешенија наши извинит, и что протчих љубезнејших патриотов, који у овом више искуства, имаду, дјела и труди дополнет наши недостатечества“. И најзад, на завршетку: „Ради чега хотјели би ми сад сперва свакому ову смјелост подати, сочињавати и преводити на својем језику, како тко может и знајет, не смотрећи ни мало на оних, који по самољубију својему то что знају сакривајут а дјелам других ману находет и поричут. Сваки имај на уму пословицу ову: Погрешностију научајем сја«“.

У првој, у исти мах и јединој, свесци Славеносербског Магазина има девет прилога: 1) Мнђне преосвлиценнаго Теофана Прокоповича, архиепископа новгородскаго, каковммљ образомљ и порлдкомљ надлежитљ багранороднаго отрока настављати 65 Хрфстћанскомзг законђ; 9) Отеческое наставленте ко су желазоцему опредђлитса в5 военнајто службу; 3) Писмо о важности женљ, то естђ, колико кошуето жена; 4) Отвђто на писмо о важности женљ, у виду сонета, и то је први сонет који је изишао у српској књижевности: 5) Пиљфмо Ахмета смна Солиманова