Srpska književnost u XVIII veku

~ СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУП ВЕКУ 9

ко младому Али, сину Ибраимову, недовршена источњачка прича, у роду источњачких прича ХУШ века; 6) Писмо Кесара Дгоклилтана нљ далматшскому народу; 1) Добродђтели смоквт; 8) Епиграмљ, опет о женама, ито су први епиграми који се налазе у српској књижевности; 9) Извбстла о ученљихљ дђлахљ, преглед књига и листова, страних и српских, нарочито о последњим школским књигама српским, затим једна, дужа и похвална биографско-библиографска белешка о Теофану Прокоповичу. Та „извђета“ могу _ се узети као прва појава српске књижевне критике.

Г. Др Тихомир Остојић нашао је и утврдио обравац према којем је Орфелин израдио свој Славено-Сербскли Магазинљ. То су Ежемћслачнма Сочиненлл, која, је 1755 кренуо и уређивао руски академичар и историчар Федор Иванович Милер, и која су прва периодична књижевно-научна публикација на руском језику. Од 1755 до 1764 изишло је од овога часописа двадесет књига, са оригиналним радовима и преводима свију важнијих руских писаца. У Орфелиновој библиотеци нађен је приличан број књига овога рускога часописа. Његов Славено-Сербскли Магазинљф, и идејама, и Форматом, и распоредом материјала, и терминологијом, па чак и хартијом и" штампом сасвим личи на, Ежемћслчима Сочиненла. Г. Остојић није имао све свеске рускога, часописа при руци и није могао утврдити шта је све од чланака, у Славено-Сербскомљ Магазину пренесено одатле. Једну ствар је утврдио: биографија, Теофана Прокоповича пренесена је из октобарске свеске за 1761. Г. Павле Џоповић нашао је оригинал и прилогу Писмо Ахмета сона Солиманова кљ младомиј Али, смнуј Ибраимову : то је А. Нартова Пмсљмо Ахмета смна Солиманова кљ молодому Алљ сљину