Srpska književnost u XVIII veku

978 _ ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ибрахимову, из 1858 године, „које подсећа на Монтекијева „Персиска писма“ и друга ориентална писма Француске књижевности“.') За прилог под 7), Добродђтели смоквм, сам Орфелин вели да је „из Флоринове Економије“. По свој прилици то је превод из дела Ф. Флоринија Рет- аЏдететпе ЊМиде ита тесћазретз|аталде Наизрајет, који је 1730 и 175! изишао у Нирнбергу.

Славено-Сербскли Магазинљ има у свему изглед једног часописа: ту су песме, приповетке, чланци, поука, књижевна кроника. Прилози који су изишли у њему нису од вредности, али оно што је карактеристично то је сама замисао о издавању једног таквог часописа и идеје изложене у споменутом предговору. И данас је ван сваке сумње оно што је Вук Караџић уочио још 1845: „Млетачки магазин“ је „врло важан за историју наше књижевности“.")

Треће важно дело Захарије Орфелина јесте Житл м славнта дђла Государа императора Петра Великаго, самодержца всеросстискаго, с предложенлемљ кратко географическоц и политическоц исторти о росешскомљ царствђ. Дело је изишло у Млетцима 1772 године, у две велике свеске, од којих је једна у #00, а друга у 368 страна. Као и на Плач у Сербти и на Славено-Сербскомљ Магазину, Орфелин се ни на овом делу није потписао. Прилично дуго време није се знало ко је писац ове велике књиге. Павле Соларић у своме делу Поминакљ кнљижескли о сла-. вено-сербскомг вф Млеткахг печатанпо, 1810 године, још не зна ко је писац Жича. Шафарик у својој

1) Српски Књижевни Гласник, 1905, књ. ХГУ, стр. 558—554.

2) Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеном господину Платону Атанацковићу православном владици будим-

скоме о српскоме правопису са особитијем додацима о српском језику. Беч, 1845, стр. 57.