Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 979

Сезећлећлје дез зетђаасћет Зећт у Шлштв наводи мишљење немачкога писца Таубеа, да је писац тога дела Орфелин, али сам у то не верује. Тек у најновије досба, Г. Димитрије Руварац утврдио је да је дело несумњиво Орфелиново.

Из разлога из којих није потписао Плачљ Сербли, Орфелин није потписао ни Мита Петра Великог. Он је био угарски грађанин, поданик аустријске царице, мали чиновник у канцеларијама зависних српских архијереја, новчано потпомаган од стране Марије Терезије, која му је дала 100 дуката за израђивања, српских преписа, и као такав није смео отворено казивати своје дивљење за великога рускога монарха. У Аустрији се никада нису повољно гледале велике симпатије Срба. према Русији, и на неколико година пре но што ће изићи Орфелинова књига, 1769, царски комесар истраживао је да ли је истина да се по српским црквама налази слика руске царице, и да лисеву служби место имена аустријске помиње име руске царице.

Тим пре се Орфелин морао вкрити, што је боље издање своје књиге посветио руској царици Катарини П. То и није неко ново издање, но исто које и обично, али на Ффиној хартији, са врло лепо израђеним насловним листом у бакрорезу, са неколико добрих цртежа, са картама, са посветом и са потписом. У дужој и занимљивој посвети „всепресветлејшеј, самодержавњејшеј, непобедимјејшеј, великој государиње«“ Катарини П, он велича Петра, Великог, уонаго великог императора, који бил образцом лучших Государеј и удивленијем политиков“.