Srpska književnost u XVIII veku

~

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 987

ећ тећиз) од »„историка Карола Дуфрена“ (Сћагјез Ритезпе, Француског византологај. За целу прву главу вели увајато из Дуфрена«“. У ствари, цела књига израђена је на основу кронике грофа Ђорђа, Бранковића, и то објашњује што се несразмерно много говори о последњим Бранковићима, а нарочито о самом Ђорђу Бранковићу. Јулинчевога, је врло мало у целој тој књизи: предговор, један полемички екскурс против ОрФелинова антиагустријског спева Плачљ Сербла (1761), неколико страница, о сеоби под Арсенијем Црнојевићем, и оно додавање основних привилегија српских. Како Бранковићева кроника нису штампане, није могућно закључити колико је позајмљивао из њих. Али несумњиво да се служио много, п да је цела његова књига само један прост извод из Бранковића. Сам Јулинац није имао великих претенсија са, својом књигом и скромно је назвао „кратким уводом“, Он није имао ни спреме, нити је био образован за један тежак, готово немогућ посао: израдити прегледну историју орпског народа по готово никаквим податцима онога времена. Ако његова књига има каквога значаја то је само у толико, што је онабила први штамлан покушај те врсте на српском језику, „что она ниње в первоје на нашем јавикје на свјет вишла,“ како вели сам Јулинац. Одиста, то је била прва штампана историја, српскога народа, пошто Бранковићева. кроника није штампана, пошто је владика Василије Петровић писао само о Црној Гори, и пошто је Рајићева, историја изишла тек тридесет година, доцније. Ма како да је била слаба и некритична, Јулинчева исто_рија је била корисна новина у српској књижев-