Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 289

сле Христа. Тај роман је, поред општих античкоморалних рефлексија, у духу дидактике онога, времена, имао целу једну, ХМ, главу посвећену идеји верске сношљивости. Те слободоумне идеје изгледале су опасне званичним представницима. цркве, и париски архиепископ Кристоф де Бомон и теолошки Факултет на Сорбони баце анатему на књигу. Без те анатеме, Мармонтелов роман имао би осредњи успех и брзо би био заборављен, али после анатеме дело узе у заштиту Тирго — а нарочито Волтер, и питања која су се тим поводом изродила створише му европски глас. За: неколико година, врло брзо, ово дело преведено је на све важније језике европске. У Карлсруе 1769 појавио се немачки превод, а у Бечу 1778 латински. На руски је преведен још 1768 године, по жељи и под надзором Катарине П. Сама царица је превела, једну, 1Х, главу, и наредила да се цео превод посвети петроградском митрополиту Гаврилу, који је имао шире идеје и показивао извесну сношљивост у црквеним стварима. ')

Тај општи успех, а нарочито превођење царице Катарине П, нагнало је и Јулинца да прослављено дело презеде и на „словенски“, славено-српски језик. Преводилац, који се није потписао, у занимљивом предговору даје разлоге зашто је превео ову „вејем добро извјестнују книгу«“. Она је поучна, и морална, служиће „Ек просвјешченију људеје, и. због тога се усудио да је изда „на собственом нашем матерном јазикје“. Од значаја је што у своме преводу Јулинац изоставља анатемисану ХУ главу.

1) Исторља русскоц словесности. Составилђ И. Порсирљевђ. Частљ П. Новни перродљ. Отдђаљ 1. Отђ Шетра в. до Екатерини П. Казанљђ, 1886, стр. 246.

СРПОКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 19