Srpska književnost u XVIII veku

996 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У Хилендару Рајић је остао до октобра. 1758. Тада, преко Сереза, Ниша и Београда стиже у Карловце. Тако се свршило његово друго седамнаестомесечно путовање, које је било од значаја за његово историјско образовање, као што је прво путовање било од одсуднога значаја по његово богословско образовање. Када је стигао у Карловце, није био боље среће са службом но 1757 године. Стари противници били су опет ту, чинећи му све могуће сметње, и тек у јесен 1759 године буде постављен за наставника „Покровобогородичине школе“, с тим да предаје географију и реторику. На том месту остао је три године, написавши уџбенике предмета којеје предавао и сређујући прикупљени материјал за своју велику историју Јужних Словена. 1762 дође у сукоб са завидљивом и сплеткашком митрополитовом околином, и напусти своје место.

Из Карловаца отиде у Темишвар, код владике Вићентија Јовановића-Видака, где је остао пола године, „оболшчен и празден“, пишући своју историју и неколико теолошких расправа. Одатле, на позив владике Мојсеја Путника, отиде у Нови Сад, где је четири године предавао „науку богосознанија“ младим свештеницима и ђацима раније основане „Духовне Колегије“. После тих пет година, он се опет нађе празден, на улици. 1770, митрополит му је нудио да га постави за коректора и цензора при новооснованој Курцбековој штампарији, али Рајић није имао храбрости да прими то, пуно одговорности место. После толикогодишњега мучнога потуцања по туђини, и непрестано у тешкој зависности од владика, без сигурног ослонца у животу, Рајић се реши да се покалуђери и обез-