Srpska književnost u XVIII veku

бо со ~,

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ

беди себи миран живот и самоћу у којима би могао слободно радити своје започете послове. 12 маја, 1779 године буде пострижен у манастиру Ковиљу, братство га одмах изабере за, игумана, а у скоро буде постављен и за архимандрита.

Живот Јована Рајића од тада. па до смрти има две стране. Он је чувен богословски писац, важи као најученији Србин својега времена, и почасти му долазе са свију страна. У то доба, он српској православној цркви чини једпу велику услугу, коју наши црквени историчари не могу довољно да истакну. 1774 године, успе он да увери Синод да катихизис, који им је за српске школе послат из Беча, сасвим је католичког садржаја, и да је то један подмукао напад на православље. Синод се даде уверити, и одбије тај језуптски катихизис Петра Канизија. Царски комесар коме је много било стало да тај катихизис протури, изјави да прима одбијање, али са тиме да му се у року од двадесет и два дана, поднесе други, уверен да нико међу Србима неће бити у стању за то време написати га. У последњем часу,. Синод тај посао повери Рајићу, и он га сврши за седамнаест дана. Тај његов катихизис буде примљен, преведен и на румунски, и све до 1870 по њему се предавала веронаука по српским школама у аустријској монархији.

1788 године, Синод повери Рајићу други један важан посао: да са рускога преведе на српски беседе за недељне и празничне дане, што је било особито потребно за просто и неуко српско свештенство онога времена. За осамдесет и осам дана преведе он то дело, које је 1793 изишло у Бечу, и митрополит нареди да оно има важити за све православне цркве у свима владичанствима карловачке