Srpska književnost u XVIII veku

998 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

митрополије. Исто тако, по наредби Синода, Рајић је саставио православну догматику, црквено право, предлог за устројство конзисторије, правилник калуђерскога реда.

За сав тај рад на теолошкој књижевности и одбрани православља Рајић је био више одликован но и један Србин његова времена. Од 1777 године био је члан митрополијске апелаторије; неколико пута нуђено му је да буде владика; од 1790, за, своје рукописе, које је предао Митрополијској Библиотеци, имао је сталну годишњу помоћ, од народних Фондова, 250, а од митрополита 150 Форината; на темишварском Сабору од 1790, где је он био као посланик манастира Ковиља, царски комесар му је свечано предао од стране цара скупоцен архимандритски крст на златноме ланцу; 1795 године, царица Катарина П послала му је, по своме нарочитом изасланику, златан медаљон са својом сликом.

То је био његов јаван живот и рад. Приватан живот и његов карактер сасвим другојачи изгледају. Рајић је, пре свега, целога свога живота био слаба здравља, и то се јако види и на његову карактеру. По једним биографима, он је патио од хипохондрије, по другима од стомачних болести. Било једно или друго, али последица је била једна, иста: он је био болесно осетљив, силно раздражљив човек, који ничим није био задовољан и који је са целим светом долазио у сукоб. Неких тридесет година, његова живота у манастиру, то су тридесет година. свађања и прогоњења са манастирском братијом и црквеном јерархијом. 1785 један калуђер га је оптужио Конзисторији да презире каноне и светитеље, и да са непоштовањем говори о религији. Истрага