Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 307

славна сколастика и догматика. Нарочито Кијевска, Академија постала је средиште православне теологије не само за Русију но за сав православни свет, нарочито за Србе и Бугаре.

Ту школу и ту сколастичку теологију учио је Јован Рајић. У Кијеву се упознао са свом том полемично-догматичном црквеном књижевношћ/, која је била поставила себи за задатак да истим Филозофским и дијалектичарским методима којима се служила католичка теологија доказује чистоту учења православне цркве, њену пуну сагласност са суштином Христове науке, исправност и ваљаност догмата и обреда православља. Та руска теологија имала је необичну провлачну моћ за Рајића. С једне стране ту је био онај велики мо-

рални углед који је Русија, једина слободна и

моћна словенска држава имала за политички и верски подјармљене Србе; с друге стране та полемичка, у првоме реду антикатоличка и антиунијатска, теологија одговарала је непосредним потребама православнога српскога народа у аустријској монархији, чијој вери су претиле опасности са исте стране. Најзад, та руска теологија, поред свега средњевековног догматичног и сколастичкога, ипак је имала нечег новог, модерног, релативно

научног. У њој се гајила Филозофија, радила се исто- “

рија, обделавала основна хуманистичка внања, чинили се неки уступци духу времена. То је био један далек одблесак западне световне науке, и Рајићу се чинило и импоновало као наука, као сама мудрост. Е

Највећи писац те руске теологије, човек који је највећма утицао, на духовни развитак Орба у ХУШ

20%

ЕЈ