Srpska književnost u XVIII veku

308 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

веку, био је Теофан Прокопович. |) Рођен у Кијеву 1681. син малог трговца, Елеазар Прокопович је свршио кијевске школе, поунијатио се и покалуђерио добив име Елизеј, учио се у Риму, вратио се ив Рима, прешао понова у православље, у калуђерству добио име Теофан, и постао учитељ поезије у кијевској академији. Петар Велики обрати пажњу на тог младог и спремног богослова и узме га под своју заштиту. Прокопович постане ректор Академије, и, поред све опозиције вишег духовништва, које га је окривљавало да је потајни протестант, он постане 1718 митрополит поковоки, а 1734 архиепископ новгородски. Он је био сасвим у реФорматорским идејама царевим, и био му је десна рука при извођењу његових планова у цркви. еофан Прокопович био је просвећен човек и либералан дух. Он је знао филозофију Бекона и екарта, имао библиотеку од 30.000 свезака, узимао у заштиту списе Галилеја и Коперника, и одлични историк руске књижевности А. Н. Пипин га назива, „најобразованијим човеком тадашњег рускога друштва“. Као плодан писац он је оставио дела у којима је покушао да у православље унесе модернога духа, и његова дела су најсавршенији радови целе раније руске теологије.

Рајић је био одушевљен поштовалац тога великога архијереја руског. Сва његова дела, како тврди Стеван Стратимировић у својој окружници, Јован Рајић је својом руком преписао. Још нису чињена специјална изучавања теолошких радова

1) Порфирљевљ: Исторга русскоц словесности. Частђ П. Новнл перподљ, Изданје 2—е, справленное и дополненное. Казанљ. 1856, стр. 28—96. — АН. Пвшинљ: Исторга русскон литературм. Томљ Ш. Издаше 2—е. пересмотрфиное пи дополненое. 6. Петербургљ, 1902. стр. 195—211.