Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 809

Рајпћевих, али може све у напред са извесношћу рећи да и у његовим оригиналним богословским саставима има веома много идеја Теофана Прокоповича, Сем тога, на њега су утицали и остали старији п сувремени теолози руски. Његово прво дело Камђнљф вбђрм, писано још 1751, није ништа друго него извод из дела рјаванског митрополита СтеФана Јаворског, које носи исто име.

У целом своме богословском раду Јован Рајић није оригиналан. Он је асимиловао руску сколастику, и њоме је вешто руковао. Али у целом том свом послу, он је непрестано имао на уму практичан значај. Он није ине жели да изгледа неки оригиналан црквени Филозоф; он је борац за „саборнују и апостолскују церкву восточноју“, њему је главно одбрана православља, и он се без икаквих обзира служи свим полемичним и догматичним списима руске твологије, сматра их као општу духовну својину свега православља, и не наводи своје позајмице које су врло велике. Све је то могло изгледати врло учено и бити корисно у оно време, али богословски списи Јована Рајића, преводи, компилације, обредне књиге, данас могу имати' значај само за онога који специјално изучава историју српске православне цркве у ХУШ веку. Научног и књижевног интереса ти списи немају.

4). Рад на лепој књижевности

Јован Рајић је за живота био слављен као теолог и црквени беседник, у историји књижевности остао је нарочито као историчар, али он се _ бавио и лепом књижевношћу, и од њега је остао један пригодан патриотски спев, једна прерађена