Srpska književnost u XVIII veku

310 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

драма у стиховима, једна збирка преведених причица и приличан број пригодних и побожних мањих песама, оригиналних и преведених.

Као песник, Рајић има своје место у историји наше уметничке поезије. Он је један од првих писаца наших који су писали стихове. Наша поезија. ХУШ века постала је угледом на побожну руску поезију с краја ХУП и с почетка ХУШ века. У рукописним песмарицама тога времена, налазе се просто преписане песме из штампаних руских песмарица. Први српски уметнички стихови налазе се у буквару Кипријана Рачанина из 1717 године, и тип рђави и кљастави александринци, поучно-побожне садржине, немају ничега заједничког са правом поезијом. Стихови у пољском тринаестерцу које је писао Христифор Жефаровић нешто су бољи, а Захарија Орфелин, који се прилично бавио поезијом, у Плачу Сербти, већ има пристојних стихова, који почињу личити на поезију.

Јован Рајић наставља тај започети посао. Као руски ђак, он зна за целу побожну поезију руску, коју ће ревносно подражавати. Он зна и за учену псевдо-класичку поезију, и од њега ће остати цео један уџбеник реторике на латинском језику. Од њега је у рукопису остао приличан број песама, тако Стихи о побђдђ Россовљ надф Турками боившет в' лђто 1770. и 1771. 1814, Стефан Гавриловић издао је његове Стихи о воспоминанмо смерти, писане још 1766. Сва је вероватноћа да су Џени различни на господскља праздники, који су изишли у Бечу 1791, његово дело. Зна се за један ерпарисша у 30 стихова за гроб грофа Ђорђа Бранковића, писан 1764 године. Исто тако остало је од њега побожних песама о Божићу, св. Николи, Ми-