Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 311

тров-дану, стихова упућених пријатељима и појединцима. Али најглавније његово песничко дело јесте Бон змал са орлови, које је изишло 1791! године. Рајић је себи ставио за задатак да опева рат сје– дињене Аустрије и Русије противу Турске, који је, трајао од 1788 до 1790 године. У једноме писму, шаљући неколико примерака књига своме прија-|

тељу Фенечком духовнику Самуилу Лазаревићу да их разда Србима официрима, Рајић овако говори:

„Подајте им нека се разговарају, и мене старца не заборављају, и нека знаду, да и ми старци праву историју у шали писати можемо и умемо«.')

Бош змал са орлови је алегорично-историјски спев: змај је Турска, а орлови Аустрија и Русија. Кров џет песама песник стално меша историјске догађаје и митолошке алегорије. То је дело једног патриоте који се радује победи хришћанскога оружја и ослобођењу свога народа, и учена човека са класичним образовањем, који на своје доба гледа кроз античну митологију и историју. Песник пева славна дела руске и аустријске војске, ратовања Потемкина и Лаудона, победе код Оџакова и Београда, мудрост и славу Катарине П и Јосифа ЏП, турски пораз и зору слободе Србима и свему Хришћанству под Турском, — и то све у поређењима и сценама у којима се стално спомињу Јупитер, Марс, Вулкан, Плутон, Меркур, сва митолошка декорација, псевдокласичне поезије, ;

Под Улисем што Троја, што Рим под Нероном, Тако букти Белиград сад под Лаудоном.

У спеву има детаљних, па чак п сасвим тех-

ничких појединости о бојевима, о распореду војске

7) Јавор, 1888, стр. 837—88