Srpska književnost u XVIII veku

912 у ЈОВАН СКЕРЛИЋ

при јуришима, о броју пувгова и батерија, али то у усиљеним алегоријама, које нису свакад јасне и које заплећу радњу у спеву.

Иначе, спев није без извесних добрих особина, и пде у релативно боља песничка дела наше оскудне и слабе поезије ХУШ века. Стихови су доста лаки и течни, местимично у причању има покрета и живота. Најзад, има искрено осећање једног Хришћанина и српског родољуба што су неверници побеђени и што је срећно започето ослобођавање српскога народа од турскога јарма. Тако када описује тренутак турске предаје Београда:

Јасну светлост сунчану Јосифа другога, Белград прима у себи милог оца свога, Већ змај љути одлети, нити кога бије, Јербо ор'о двоглавни над градом се вије. Старе тиће све своје под крило позива. Које је змај гњавио с милошћу зазива. Ход'те к мени, ја ћу вас под крило узети Гдино више љути змај допрет неће смети. Све речице и реке рукама пљескајте, Хвалу Богу и цару од срца подајте.

Од интереса је метрика којом се Рајић служио у овоме спеву. Бош змал са орлови испеван је карактеристичним и готово редовним метром наше поезије у ХУШ веку, такозваним пољским тринаестерцем. То је стих од тринаест слогова, са цесуром после седмога слога и са строфама од два стиха са сликовима. Порекла је пољског, и одатле је ушао у руску књижевност ХМГ века и звао се

„силабическим.«“ Реторичари су одомаћили овај стих и њима се готово редовно писале посвете и предговоре, и он је владао све до Третјаковскога, када је дошла версиФикација која је више одговарала природи рускога језика. Тај стих унели суу