Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 813

српску књижевност руски учитељи, њиме су писали Жефаровић и Орфелин, и исто тако и Јован Рајић.) Рајић се њиме доста вешто служио, и показао ако не песнички таленат, а оно' извесно разумевање заната. Најзад, овај спев је испеван доста, добрим народним језиком, што је изузетак у књижевном раду Јована Рајића.

1798 године, Рајић је штампао у Будиму дело Трагедља, сирбичђ печалнал повђстр о смерти послбднлго Царл сербскаго Уроша Патаго, и о паденљи сербскаго царства сочинена и произведена год. 1733 вљ Карловић сремскомљ, а нинђ пречилцена и исправлђна. Како се из самог наслова види, ова »печалнаја повјест“ није оригинално дело, него прерада. Оригинал је драма Емануила Козачинског, коју је овај написао као ректор карловачке латинско-словенске школе, и коју су његови ученици играли у јуну 1736 године у Карловцима. Ово драмско дело, које се првобитно просто звало Трагикомедћа, содержашал 65 себђ тринадеслте дђиствли, и које је у целини издао А. И. Соболевски тек 1901“), рађено је према руским узорима те врсте. Средњевековни моралитети и мистерије прешли су преко немачке и пољске књижевности и у руску књижевност ХУП века. У Кијевској Духовној Академији тај књижевни род се нарочито радо обделавао, профФесори су такве комаде састављали а ђаци играли. Сам Теофан Прокопович написао је „трагикомедију«“ Владимирљ, коју су први пут представљали студенти кијевске Академије 3 јула 1705 године.

7) Тихомир Остојић: Српска књижевност од велике сеобе до Доситеја Обрадовића, стр. 63—67.

2) Неизвстнал драма М. Козачинскаго. Текстђ сљ предисловјемљ А. И. Соболевскаго. Кјевљ, 1901.