Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 915

но пригодан итенденциозан спис, и да се Козачински послужио и драмом да међу Србима развије љубав за просвету у ошште, а за своју школу на посе, да отуда оно често наглашавање о потреби просвете, и да се под Марсом и Белоном подразумевају представници војнога сталежа. међу Србима, а, под Завишћу српски калуђери и свештеници, противници руске школе, којој је писац био префект.) Неколико »дјествија“ су засебне диалогисане библијске приче, без везе са садржином драме, Сем историјских и митолошких личности |Маре, Палада, Белона, и тако даљеј, има и алегоричких личности и персонификација (Србија, Славољубије, Сластољубије, Завист, Совјест, Вражда, Очајаније, и тако даље). У драми нема никакве радње, и личности долазе, кажу што им је писац ставио у уста, и свршивши свој посао одлазе. Козачински се у писању ове драме служио обичним пољским тринаестерцем. Таква је била првобитна „трагикомедија« магистра Емануила Козачинског, коју је Јован Рајић као мали ђак видео у Карловцима око 1736, а не 1733 како он прича.) „От того времене, вели Рајић у предговору својој преради, в забвенији погребена остала до позњејших времен наших, тују ав јешче в јуности мојеј преписав частократно увеселенија, ради прочитавах.“ И он издаје ову трагедију после своје историје зато што између њих има везе: ујако трагедија сија из Историји, тако Историја

') Радослав М. Грујић: Српске Школе (од 1718—1789 2.), стр. 150—152.

2) По сачуваним комадима оригинала, који се налазе у Митрополијској Архиви у Карловцима, Г. Радослав М. Грујић (торе наведена

ењига, стр. 152—158) изводи да је тратедија сачињена с пролећа 1736 године, а