Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 317

Али наука не треба да иде без у„нравахђ честних и благих“, које су науци оно што је со храни.

Трагикомедија Козачинског није по себи много вредела, и Рајић јој својим поправкама и прерадом није много помагао. Шта више под руком дидактичнога Рајића, постала је још сувља и укоченија додавањем разних »ободрителних наставленијах.“ Од интереса је да је то једини моралитет у српској књижевности, прва драма играна пред Орбима.)

1809 изашла је у Будиму Рајићева књига, коју је још 1793 написао: Цвђтнинљ во двбстб и двадесатљ и четире избраннљхљ истортахљ насаждениљић, и из источниковљ израмлевљхљ наповннљи, вз немљ же кринм удолнма добродђтелец посреођ тернљи пороковф растутђ и цеђтутб. Дело је посвећено митрополиту Стевану Стратимировићу.

И ово Рајићево дело није оригинално. Оно је превод немачке књиге Асетта рћмофса, аиззетет!езепе, пл сће, !ивиде ита депвушталде Назћотлет ита Пазситвет. ашзв Фет ђет ит!езћет бтћесћласћет ита Гавелтласћет, Зетђетћјеп, гизвзатитетдећтадетп. Ова. немачка збирка кратких прича и анегдота постала је у ХУП веку (1687),. а у ХУШ веку често је била прештампавана. У Штетину је 1754 изишло једно издање у којем је било на 700 тих разних прича, и то издање Рајић је имао при руци када је писао свој Цвђтникљ. У предговору вели како је ту књигу одавно имао, како је често читао ради свога »увеселенија“, и држао је да би, преведена на „словенски дијалект наш“, била на уне малују ползу и увеселеније“, како и његовим »„отечествеником“,

1) Изгледа да је ова драма ишак имала својих читалаца. Јован Суботић бележи да се још 1846 у српским друштвима певала песма из Уроша Шјатаго „Ти создавај окоб (Сербскти ЛЂтотисљ, књ. 15, стр. 105).