Srpska književnost u XVIII veku

315 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

»тако и прочим охотником“, тим пре што је у српској књижевности велика „скудост“ у тако „полезним книгам«“. Мисли се да је он ову књигу превео по жељи митрополита Стратимировића, који је хтео да књигом сличнога забавнога садржаја паралише велики утицај! „неблагочестивих“ Басана Досптеја Обрадовића.

Асетта рћлоодса, као оригинал, има више забаван карактер. Јован Рајић је дао више поучан значај, израдио је „в ползи и украшеније вејех љубителеј честности“, да би се пороци сузбијали а врлине расле, да би се подигло „истиноје благонравије, добро гражданство“, „обшчества благостојаније и благополучије.<“ Из немачке збирке превео је 224 причица и анегдота, махом поучно-побожног садржаја, и поделио их у два дела, на први део »0 добродетељех“, и други део „о пороках.“ Анегдотама је додавао и евенђелске поуке, велике цитате из Библије, у побожном смислу оно што је Доситеј у Филозофском смислу давао својим „наравоученијима«“ после басана.

Цвбтникљ је из српске књижевности прешао у словеначку. Познати словеначки писац и католички свештеник Урбан Јарник издао 1814 године у Целовцу дело: Хђет |браћ иКор га ч!орепзћо тиафто. 17 пвтавлда тпо 1антзтда ртезћалдетаћ, 12 Зфато-ЗТарепзвлда "по РетзЕлда ртетаотатаћ, тикогетћ ра пото могетаћ. И то дело, које је прва словеначка књига за омладину, није ништа друго до делимичан превод из Рајићева ДЦевбтника. Преводилац у тој књизи, који је први превод у словеначкој књижевности са кога словенскога језика, развијао је мисао да је српски црквени језик прави језик првих словенских апостола Ћирила и Методија, и да Словенци треба,