Srpska književnost u XVIII veku

332 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

јући својим знанцима, мајсторима и занатлијским момцима чудесна житија светаца. И врло живе маште, са природом наклоњеном сањарењу и мистицизму, он се занео свим тим легендарним верским штивом, и као дечко ·-од дванаест - тринаест година дошао је до намере да и сам отпочне живети животом светаца о којима је читао, да напусти родбину и свет, одбегне у неку далеку пустињу, и

' постом и молитвом да се посвети, као његови узори.

И првом приликом која му се указала покушао је | у у

да са једним просјачким калуђером из Дечана одбегне у Турску.

Трезвени тетак Никола Парчанин, видећи 60олесно стање детиње маште и опасност којом се могу свршити све те верске фантазије, предузме енергичне кораке, одвоји га од тих књига, да на занат у Темишвар, уведе у реалан живот који разбија књишке сањарије. Из почетка на капамаџијском занату, Доситеја је још неко време држао верски занос, и док су његови другови из радионице ишли недељом после подне у шетњу и у проводњу, он је остајао дома, грозничаво читајући црквене књиге. Али нови, варошки живот, дневни послови, општења са светом, нису били без утицаја, и стара верска гровница стала је попуштати. Али то је трајало само до прве прилике, када се мало утишани пламен по нова и свом силином разбуктао. У оближњи дућан дође један калфа из Срема, који отпоче причати о чудесима и лепоти Фрушкогорских манастира. Доситеју више

није требало. Он остави занат, родбину, сав свет,

и 31 јула 1757 закуца на врата манастира Хопова у Фрушкој Гори.