Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПЈ ВЕКУ 341

басне) он прича зашто се понова вратио у Далмацију: „прво, за то што сам остао био без крајцаре и новца, дођем у Далмацију за учити гди децу и стећи то; друго, дати себе времена, пре него што друго почнем, за утвердити се боље у прекрасном јелинском језику“.

Научен на бољи и угоднији живот и блажу климу, он се рђаво осећао у овом убогом планинском месту, где су подједнако опаки били зимњи мразови и летње жеге. У Ижици се жали како »у студеноме Плавну не има ништа ван да би прге од кукуруза или пуленте, а бели се гра штеди за празнике“. Ту зиму провео је читајући „славјанске, греческе и италијске књиге«, које је донео са, својих путовања, и пишући своју другу буквицу. Из Плавна је чешће одлазио у околне православне манастире, Крку, Крупу и Драговић, и као учен човек и већ познат црквени беседник позиван је у оближња села и вароши да о великим празвницима држи беседе у цркви. Како је с пролећа 1770 дошао у сукоб са поповима у Плавном, Срби у Скрадину доведу га за свога проповедника. У Скрадину, чекајући из Млетака потврду свога наименовања, писао је поучне списе за младеж, а у јуну довршио је Христоистио и Венаце отф Алфавита. За, то време, како дозвола. никако није долазила, ишао је лично у Млетке и у Задар. У Задру су га задржавали оФицири Црногорци и трговци Сарајевци, често је беседио у цркви, и те се беседе његове толико разгласиле да су долазили и сами католици да их чују. „Знам како је, прича сам, било драго нашим Србљом официром и прочим грађаном, чујући да ме латински предикатори фале“.