Srpska književnost u XVIII veku

342 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У Задру је тако остао до 1771, када отиде у Трст, да се никада више не врати у Далмацију. Бављење у Далмацији било је врло важно по даљи његов рад. Ту, живећи у чистој народној средини, имао је прилике да изблиза позна народ, проучи све његове потребе, измери све зло које долази од незнања и беде. Ту је, учећи децу, почео писати буквице, ижице, христоитије, и то све на народном језику, и то на језику једнога краја где се врло лепо и чисто српски говори. У маломе, његова књижевна делатност почиње од бављења у Далмацији.

Плешавши из Трста у Беч, Доситеј није ништа знао немачки, и у великој вароши није никога познавао. Његово знање грчкога језика помогло му је да се нађе. Преко грчкога капелана добије за учитеља код једног имућног грчког трговца, пу брзо стече дванаест ученика. У исто време, и сам је учио латински п Француски, у коме је тако успео да је почео давати часове из Француског као и талијанског. Он се доцније нарочито хвалио својим учитељем Францускога језика, који је био „човек преизрјаднаго у чтенију књига вкуса и познанства“, и који га је упознао не само са Француском но и са енглеском књижевношћу. За то време код учитеља латинскога језика учио је логику и метафизику. „Од тога времена чтеније књига стало ми је бивати и много пријатније и полезније, будући у состојанију о предмети чтенија мојега судити, нити свашто тако како је написано примати“. Тако учећи себе и друге, походећи библиотеке, музеје "и позоришта, пробавио је он у Бечу доба од 1771 до 1776 године. „Шест полезни и радосни година прођу ми у Бечу како шест дана... По мојему сложенију пи начину мишљења морао сам у таквом