Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 343

прекрасном граду као што је Беч благополучан бити; дела моја и дужности радо исполњавајући, чинило ми се да сам у совершењејшеј независимости и свободи...“.

Пошто је довољно научио немачки, седме године свога бављења у Бечу, почне и сам давати часове из немачкога језика. Он прими понуду архиепископа, Вићентија Јовановића Видака да за годину дана његовим синовцима у Модри даје лекције из Француског и талијанског језика, а после са њима отиде на неки универзитет у Француску, Енглеску или Италију. „Кад ја чујем за Германију и прочаја, обешчао би се служити му не годину или две, но толико година, колико је свети патријарх Јаков за прекрасну Рахилу Лавану тасту своме служио“. У Модри је поучавао митрополитове синовце и друге његове питомце, слушајући са њима заједно „Баумајстерову философију“. После навршене године дана у Модри, отиде са својим ученицима митрополиту у Карловце. Те, 1777 године, пође у своје родно место које није видео двадесет година, упосетити сроднике'моје, поклонити се гробовом родитеља моји, и целивати мени свету земљу, у којој њиове почивају кости“.

Из Чакова врати се у Карловце, очекујући да, архиепископ испуни дато обећање и пошље их у Немачку. Али због немира који су тада били у Немачкој око наслеђа баварскога престола, остане у Карловцима. У јесен 1778 отиде са митрополитовим синовцима у Пожун, где остане до средине лета 1779. Зато време ред у Немачкој био је повраћен, и он понова подсети митрополита, на обећање. Али, на своје писмо не доби ни одговора; „Чудна је вешч кад слаби има са јаким погодбу.