Srpska književnost u XVIII veku

, 344 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Зашт један чини што хоће, а други принужден је трпити“. То доба очекивања и неизвесности остало му је у рђавој успомени: „ове три године биле су ми најнепријатније у животу“.

Увидевши сасвим да се од митрополита нема. чему надати, он својим заштеђеним новцем отиде у јесен 1779 у Трст, где се погоди са ондашњим српским трговцима, да им за 500 Форината годишње поучава децу. Али та се погодба поквари. У Трсту се упозна са једним богатим руским путником, архимандритом Варлаамом, који га узеде за учитеља. талијанског и поведе са собом у Италију. Последњих дана 1779 отиду у Млетке, ту проведу месојеђе, затим у пролеће 1780 стигну у Ферару, где остану до Ускрса, потом у Болоњу, Флоренцију, Пистоју, Луку и Пизу, преко Апенина отпутују у Ливорно, где се задрже три недеље.

У Ливорну се опросте, и Доситеј се укрца у брод, и, поред Корзике и Сицилије, отиде на острво Хијос, где се задржи једанаест месеца, до марта 1780. Ондашњи Грци били су „љубитељи муса и страних језика“, и он у једној приватној школи постане учитељ талијанског језика. Са уштеђених 60 дуката, он пође у Цариград, са намером да и ту остане неко време као учитељ језика. Како се тада у „Константиновом граду“ појавила куга, он одмах напусти варош и првим бродом пође Црним Морем, не знајући ни сам камо, ће. После велике буре, стигне срећно у Галац, а одатле у Фокшане, у дом једног молдавскога бојера за домаћега учитеља. Са својим новим ученицима отиде у Јаш, где остане годину дана. Ту се упозна са просвећеним епископом Леоном Ћиуком, који је био велики љубитељ књижевности и наука.