Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 345

У јесен 1789 године, Доситеј је имао заштеђених неких 300 дуката, и био увек пун воље за нова путовања и учења. Са неким трговцима, који су ишли за Лајпциг, крене се и он за Немачку. Преко Пољске, Шлеске, Бреславе и Лајпцига, стигне у Хале. Тек овде скине своје свештеничко одело, обуче се у „светске грешне хаљине“, упише се на, университет, и почне слушати Филозофију, естетику и унатуралну теологију“ у „славнејшега у Германији Философа, професора Еберхарда“. У каталогу университета стоји да се 17 октобра 17892 записао »Рете из Обгадоу1ев аџш5 Зегћјеле.

Немачка је одавно била идеал Доситеју, И МУ

|

бављење у њој било је од врло великог утицаја ~

на даљи правац његова рада. „Сматрајући у овом муса и сваки божествени наука седалишту: како се више од хиљаде млади људи уче, како непрестано из једнога у други колегиум трче, како се сва прекрасна и благородна душевна способствија, размршавају и распростиру“, он је са тугом у срцу помишљао на своју домовину, сравњивао срећну, просвећену и напредну Немачку, „с колико дражим и милијим, толико већег сажаљенија достојнијим земљама, Сербијом, Восном и Ерцеговином“, увдисао и горке сузе пролевао, сам са собом говорећи: „Кадће у оним прекрасним земљама овака училишта, битиг Кад ће се и она младеж с оваким наукама, настојавати“. Исто тако, то борављење у Немачкој учинило је да је и сам почео писати и штампати. „Гледајући какве се овде књиге сваки дан састављају, пишу и на свет издају, жалост нападаше на, мене, кад би год помислио како код нас вичу: „Дај нам књиге из Русије«“..,«.