Srpska književnost u XVIII veku

346 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

- Одлучивши се да и сам пише и издаје књиге, он остави Хале, п у пролеће 1783 дође у Лајпциг, велико штампарско икњижарско тржиште Немачке. Ту се упише на университет, почне слушати Физику код професора Борна, и, у штампарији Брајткопфа, која је имала ћириловских слова, изда прво своје дело Животу и прикмоченза Димитрља Обрадовича, нареченаго у калуђерству Досител. Идуће, 1784, изда, такође у Лајпцигу, две своје нове књиге: Совђти здраваго разума и превод Слово поучително Господина Георга Јоакима Цоликофера при реформатовљ обицеству немецкога предгкатора.

За све то време, док је походио университет и штампао своје књиге, он је био као нека врста васпитача и надзорника младих Румуна, питомаца епископа Леона Ћијука. Али како је иначе био слабо плаћен, како је штампање књига однело већи део његове скромне уштеђевине, он на брзо оста са свега 12 дуката у кеси, а не остваривши своју давнашњу и велику жељу да види Париз и Лондон. Епископ му пошље на дар 35 дуката, и он са тим новцем пође из Лајпцига. У удивном граду Франкфурту“ задржи се четири дана. Прешавши у Француску, задржавши се у Штрасбургу, преко Меца, Нансија и Линевила стигне у Париз. У Паризу је остао свега три недеље. „Да сам се могао у кесу поуздати, би три пута три месеца. И ово је ништа: триста година да живиш, имаш туда шта гледати“. Одлазпо је и у Версаљ, видео је Луја ХУЛ и „предивну краљицу“ Марију Антоанету. „Како ми је мучно било из Париза поћи! Али шта ћу: Нужда је тврђа од челика. Какви би прекрасни књига ту могао накуповати! Чини ми се да сам