Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 947

ту први ред за живота, на оне књиге гледајући зажалио што нејмам новаца“.

Требало се журити и видети још и Лондон. Из Париза са неким трговцем пође у Кале. У Камбреу походио је гроб ублаженога и светога архиепископа, Фенелона, Телемахова. списатеља«. 1 септембра 1784 пређе у Довер, и тада је могао ускликнути: „Ево ме већ, Фала Богу, у одавно чувеноји задуго пожељеној Инглитери“. У друштву са једним ирским католичким свештеником, задржавши се у Кантербери, најзад стигне у »„краснејши и славнејши на свету град Лондон“. Свештеник Ирац упозна га са једним ученим Енглезом, мистер-Лардом, и код њега отпочне учити енглески. Гибак и љубазан, Доситеј је умео да нађе пријатеља и заштитника у Енглеској, да уђе и у енглеске породице, и да корисно употреби своје време. У друштву и у кућама неколико просвећених и љубавних Енглеза. он се врло добро осећао, али се није хтео дуго задржавати у Енглеској. „Моја је жеља, у ово време сва у том састојала, се, да јошт који лист на мојем матерњем језику издам... С Богом дакле нек остане не само Лондон и Париз, него које му драго на свету место где ја ову верховњејшу жељу исполнити не би могао“. После шест месеци у Енглеској, крајем маја, 1785, Доситеј, срдачно испраћен и лепо обдарен од својих енглеских пријатеља, остави Лондон.

У првим данима јуна месеца, он јеу Хамбургу, а одатле одлази у Лајпциг. Ту га затече позив Симеона Зорића, рускога генерала и Србина по рођењу, који га је позивао себи у Шклов, у Белу Русију, свакако, — и ако Доситеј то не помиње, за наставника племићске војне школе коју је хтео